Preživimo ono što ne bi da nam je neko rekao preživjećeš.Izgubimo se, pa se opet nadjemo. Evo ja, mada nisam sama, znam, preživjela odlazak bliskog, dragog člana porodice, preživjela, kada sam prestala disati, pa opet udahnula, a kako znam ja. Prežive se i ti dani, godine, nedostajanje do besvijesti. A eto preživimo udovoljavanje drugima, zadovoljavanje tudjih želja, ciljeva, kao da mi nemamo nit želja nit ciljeva. Najgore su noći kad budan misliš o sjutra, kad živiš misleći da će to sjutra biti novo sjutra. Ljubav davali onima koji su nas istrgli ne iz dana, već minuta kada smo trebali disati punim plućima mi smo disali kroz suze i uzdah. Eto ja pored smrti bližnjeg preživjela i ono što roditelja najviše zaboli, kad mu neko dirne dijete. Tu više nisi Ti. Kažu prošlo je, mami ne prolazi. Diše kao da ne diše. Nepravda od svega najviše zaboli. Trag ostane duboko u tijelu, u svim organima, posebno srcu i duši. Kažu nek se bori sam, da se izbori, borio se i bori, navikao i on na razne nepravde, udarce, gaženja, ponižavanja. Htio je zaštititi mamu, da mama ne brine, a mama ima instinkt, ali nemoćna bila da udje u suštinu. Po saznanju prestala da diše, diše, ali to više nije disanje plućima, kad vas svaki uzdah i suza zaboli. Život sam po sebi borba. Živi se, diše, proživljava, preživljava. Navikla na nedaće od djetinjstva tako zapisano ništa me lako nije zapalo, ali nisam mislila da moje dijete bude osudjeno da živi proživljavanje da uzdasi u sebi budu dio njega,čvrst spolja, diše, proživljava. Kažem preživjećemo. Disaćemo opet punim plućima. U nadi doči će dan da budemo novi, jer najjači samo ostaju i nikad se ne predaju. Za sve one koji se bore, koji preživljavaju, proživljavaju, preživjeće jedno veliko